КАД МИ СЕ ЋУТАЊЕ УМОРИ

Понекад још

Оне борове иглице са Пиније

Заголицају ми речи

Па јечи оно модро море

Хучи

Плаво се оно сручи на моја гола рамена

 

Понекад још сам жена

Кад ми се ћутање умори

 

Пинија

 

Ту ме један Талијан безобразно гледао

Их један

Било је ту и других гледача

У оно добро време кад су сви били наши

И лаутисти

И тамбураши и зурле

И они што ударају у дирке

Па ти се у глави заврти

Од те безобразне свирке

А јутра бела

Снена

 

Понекад још сам жена

 

Понекад

Кад ми се ћутање умори

 

Advertisements

One thought on “КАД МИ СЕ ЋУТАЊЕ УМОРИ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s