трагови

ПОСВЕЋЕН ПОСТ

Вама, којима никада нико није.

 

-А  зашто мени нико никада није написао ниједну песму, изговорила сам oног студеног студентског дана пре неких тридесет пет година.

Исте вечери однекуд и изненада испао је лист исцепан из нечије свеске за вежбање…

                                         

Јер  теби нико никада није написао ниједну песму

Јер  теби нико никада није написао

Јер теби нико никада није

Јер теби нико никада

Јер теби нико

Јер

 

Звао се Зоран Васић и био ми је добар друг.

После су се осмелили и други. Вероватно те сад већ пожутеле папире чувам у најдубљем кутку старог уградног плакара, и вероватно их нико никада ни једном неће прочитати више.

Нико никада ни једном неће

Нико никада ни једном

Нико никада

Нико

 

 

П.С.

Волела бих да ми се јави неко ко вечерас у Швајцарској стрпљиво ишчитава моје речи.

Published by

skitara0404

U petak idem nekud sredom I tako redom u životu kasnim Jednom ću odbiti da se probudim I zakasniću sasvim

8 thoughts on “ПОСВЕЋЕН ПОСТ”

    1. Сунце моје! Замириса ми Јасиковица! Од моје дивне мајке се књиге посвећене њој и мојој Тари не зајме, већ се добијају на поклон. А тетка ти дугује посвету првом приликом ❤

      Свиђа ми се

      Одговори

      4. Ја и да хоћу, од Вучје се лозе одвојити не могу. У крви. И ма колико било тужно и прашњаво то наше детињство у селу, богати смо били, и поврх свега, и остали.
        Велики поздрав за мог великог брата Љубана!
        П.С. Твоја мајка је била превише лепа млада (живо дете, рече тад неко), да би стала у причу.

        Свиђа ми се

    1. Taj divni Branko! Kao devojčurak sam bila zaljubljena u njega, jednim potezom iscrtavala dragi lik po sveskama, školskoj torbi (gde god nađeš zgodno mesto, tu Branka nacrtaj!)… ljubomorna bila na Minu Karadžić, a stihove sve znala napamet. Opsesija je išla dotle da sam mislila da ću umreti mlada od neke tuberkuloze, i da ćemo se venčati tamo negde iznad sremsko karlovačkih vinograda…

      Свиђа се 1 person

      Одговори

Постави коментар