ШТО ЛАЖЕШ, ПЕРИЦЕ, БРЕ?

Не знам баш кад је почело оно лоше. Ваљда још онда кад нам је било добро па дошао неко да нам каже да нам је лоше, ето, тада је почело.

Ништа нама, док нам неко не каже.

Таљига дански краљевски воз, а ја плачем. Не чује нико, не види нико, ал` плачем, све суза сузу стиже унутра…

„Сећа се он ваљда, јео је кад је био скроз мали. И дође ми пре неки дан из обданишта и прича…

-Мама, мама… Перица се опет хвалио. Каже да је јуче јео чајну. Како само лаже, мама. Је л` да мама, је л` да да чајна не постоји?“

Матора сам, бре, ал` ми се и ноћас нешто стужило… Гледам неке плаве слике, све мислим, је л` да да море не постоји више, то су само слике, зар не?

Ех, да је само море!

Лаже Перица, лаже.

Advertisements

3 thoughts on “ШТО ЛАЖЕШ, ПЕРИЦЕ, БРЕ?

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s