ТРАГОВИ

Све чешће пишем узбрдо. Мој камен оловка, Сизифе. Усуд. Јеринин град. Књиге успављујем и будим, покривам да не назебу. И док се питам чему све то, не могу да престанем. Нестанем.

***

Оне ноћи кад су путовале за Америку, нисам спавала. Уредно спаковане у украсне кесице „for family…“ да Марита не би имала проблем са цариницима, забога, била је Нова, Божић је био, поклони одвајкада путују. Она једна кесица што случајно остаде на сточићу у дневној соби, она, што ме повуче да се вратим са препуним кофером по њу, на себи је имала уредно исписану одредницу „for Emily Majdevac“. Штрецну ме знак. Не, немој то радити, нешто није у реду, шапутала ми је моја добра Мили.

Штрецам се, а не слушам.

Моја Мили, тело њено лежи у Аустралији, није то Америка ал` шта има везе, душа јој свуда. Душа не познаје место и време. А топло ми било око срца да испишем и њено име на једној од оних кесица. Ко некад кад су авионска писма летела преко океана, а од нас шесторо, колико нас је било у кући, свако исписивао по коју реч, макар потпис, да зна да сви мислимо на њу.

Вратиле су ми се моје књиге два дана после, неспремне за лет, заборављене уочи пута у  ауту Маритиног пријатеља Владе.

Нисам се љутила. Само сам раширила руке и насмешила се сновима… Видим себе, узвраћам доброчинство једној доброј души чије је име невидљивим мастилом утиснуто у сваку ту књигу, видим море, видим… Отворим кофер (гле, снови су ту). па из оне кесицеfor Emily Majdevac“ извадим два наслова, две мене, и нажврљам посвету једном Влади. Заслужио је, како год. Заузврат, добијем шешир.

Ко оно рече да волим шешире?

***

И онда прочитам негде да књиге у Србији данас издају старлете. Или они који имају новца. Или они који имају срећу да пронађу спонзора.

Издају, да.

Ја моје књиге нисам издала. Није ни издавач, ни мене ни њих. Штампане су, то јесу. И не осећам потребу да објашњавам да старлета нисам, да новца немам, ни среће да пронађем спонзора. Имам само пријатеље. И себе која се не пита, јер, кад то дође, од тога се не бежи, од те потребе да оставиш траг.  Онда позајмљујеш, у залог дајеш реч, и памтиш, и враћаш, обавезно враћаш да би могао једнога дана поново из исте руке да узмеш.

Сетим се оне приче,

-Куме, имаш сто евра на зајам?

-Имам, куме. Горе, у оној кутији на креденцу… узми.

-Куме, да ти вратим оних сто евра…

-У реду, куме. Стави у ону кутију где си узео.

И тако више пута. А онда, једног дана…

-Куме, имаш сто евра на зајам?

-Имам, куме. Знаш, горе у оној кутији на креденцу… узми.

-Али нема, куме!

-Па ниси вратио…

Паметан овај наш народ. Само треба слушати.

А траг? И змија остави траг, и птица иако лети, живуљка свака, а некмоли човек да треба. Како год уме. Ја овако. Па видим једног дана, неко мусаво дете по старом тавану копа. Узима у мале руке једну пожутелу кљигу, па другу, трећу… и по мом трагу ходи. Узбрдо, низбрдо, узбрдо…

***

Не, нисам сетна због својих књига. Њих успављујем и будим, покривам да не назебу. Друга ме туга мори. Данас, на улици, купих Рат и мир, издање `49. За само 120 динара.

Треба ли да се радујем?

rat

Advertisements

8 thoughts on “ТРАГОВИ

  1. Rastužila si me. Posebno u onom delu za štampanje knjige. Moji prijatelji mogu da pozajme novac da se nekome ne isključi struja..na primer..ili kada je nekome potreban novac za lekove. Ne verujem da bi na neviđeno pozajmili novac za štampanje knjige. Zato treba naći sponzore čija će imena stajati na prvoj strani knjige. Više volim tu opciju. Videću kad privedem kraju sređivanje knjige..
    Eto..puno te pozdravljam..

    Liked by 1 person

    1. I sama sam tako govorila koliko pre desetak meseci. A onda se desi. Kad sazri, desi se. Prošla su vremen onih sponzora što tuđe daju. Ne treba ni navaljivati, bar ja ne umem tako niti to vidim kao pravi način (i mene bi odbilo)… jednostavno pustiš u etar toplinu i toplina se iznenada vrati…

      Свиђа ми се

    1. Част је обострана Станимире! Рече један мој пријатељ да је овај интернет добар ако користиш ти њега а не дозволиш да користи он тебе. Па ето, лепо сам га ја искористила, упознала неке дивне људе, пријатеље и за после времена! Мало ли је?

      Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s