La Bohème

Dobih danas od prijatelja neki francuski sir (i ja sam pre za francusko vino, što jes`, jes`, al` poklonu se u agregatno stanje ne gleda), i lepo unesoh pometnju u kuću.

Poče moj čovek da me njuška,  (ajd` beži bre tamo, još se nije smrklo), pa njuška sebe, pa se i mojim patikama pokloni, mislim neki novi način udvaranja, izražavanja simpatije,  ljubavi,  šta li?

Kad ono poklon! Smrduljak, trt!

E, da je moja pokojna baba živa (u grobu se okreće), pa ta ni p od proje nije puštala u kuću, ostadosmo željni, potseća je, kaže na ono ratno vreme, na sirotinju! A da vidi kako ovog smrdljivka ručkamo, (o buđavom ne smem ni da pisnem!), toliko bi se stužila da bi pronašla načina, `ajduk žena, da mi preko veze pošalje neku kintu sa onog sveta, sveti  Petar živ ne bi ostao da joj to ne sredi.

Kud se setih babe. I kud baš sad francuski!

Evo me, jedem i plačem. I mislim nešto, nije ni čudo da su im ta vina tako opojna, pa penušava, pa mirišljava, valja preživeti ovaj sir. I ovu nesreću.

P.S.

Ako se ne oglasim par dana, nisam preživela. Presvisla  uz  Šarla  od nestašice francuskog vina.