БИБИЛИ ПРИЧА

                                                                    -Има ли ту Бибили?

                                                                    -Ја сам његов зуб.

                                                                    …………………………………                                                                                                               -Да ми лепо оживимо.

                                                                     Време је.

                                                                     Скоро смо се угушили

                                                                     од тог умирања.

 

                                                                    Мирослав Мика Антић ИГРЕ МРТВИХ ПОД                                                                                                                                 ЈОРГАНОМ

 

 

ЛЕВА НОГА, ДЕСНА НОГА

nq1kr6 

Ју, ал` се обрука!

Малке ме болела нога, лева.

Добро де, није малке, за мал` се не иде ка лекару. Млого ме болела, у здраво. Све кецам.

Пожурим у четвртак из њиве, долази доктор у село па велим да опипа, све журим, ваља и стоку да нараним (ете, и под старе дане стоку раним), оперем под чесму леву ногу, лепо оперем сас сапун, обујем чисту чарапу па трчи ка лекару.

-Добар дан!

-Којим добром, баба?

-Ма каки добро, да је добро не би се замајавала  ту с тобом, ене ми Жива сам у њивче остаде. Нога ме пробада, цркла дабогда! Која, велиш, ова лева, спремна.

Опипа леву, окреће, куцка, све цокће.

-Да видим десну.

Леле, шта десну, па десној ми ништа не мањка! А навро, десну, па десну. Шта ћу, изујем опанак и смуљим чарапу, знам, нога ми неопрана, срамота. Почеше и груменчићи земље да испадају, каљаво међ` прстима, њива ни она поред реке…

-Добра земља, баба, добра…

 

СМЕЈЕМ ТИ СЕ У БРК

Није овако било. Додуше, ишло се без  гаћа, што јес` , јес`, ал` сад се и дупе навикло на удобнос`, па неће без њи`. Немаштина стисла, пери дери, пери дери, а и ови прашак, то изје све па се расцвета ка шљива у пролеће.

Идем путем, а све бегам уз врзину. Мислим, недо Бог да ме лупи нека лимузина, нема силе да би ме спасили. Кад би ме скинули, прво би се они доктори и сестре пресамитили од смеха, рупа до рупе, испали бркови на све стране…Док се они пресаберу, цркла баба!

Машала!

 

КАД ЈЕ БАБА БИЛА КЕВА

download (4)

Не знам шта би.

Видим, силазе низ авлију, оно дете на штиклицама набада, нису ове џомбе за штиклице, сукња јој, ма кака сукња, напичак само…Ћути, Нато…

Лепо обришем уста о кецељче па се изљубисмо те и уведем у кућу. Мало се накривила само, кућа, а и девојка Богами, све убледела нешто, не проговара. Кућа из осамстонеке, а девојка рекла би, ништа од црквеног венчања, ту би дозвола од Владике требала. А шта ћу за кућу, не може се на сто страна све и да оћеш, ене оне две, нове, модерне, за два сина и снаје, и унуке, од овога што ми дође одма ту, преко пута.

Послужим слатко и воду, чаше ми распарне, ал` чисте. Кафу неће, а дудлају оне цигаре, да ми зидови нису чађави од смедеревца, још би се и забринула.

Оно дете никако да се поврати, а он запео нешто кево па кево. Заврнем мараму за уво, ма чујем, ал` не разумем.

Дође и Жива од свиња, на обор мирише, све му слама са шеширчета испада.

-Да те упознам…ћале…

Одоше брже но што су дошли. Ма ко ће још са бабом и дедом да дивани.

Чујем горе код капије де јој рече „Прпа, а? Е сад ћу стварно да те упознам са кевом и ћалетом…“

Зевзек један, од кад оде у тај пусти Београд, ништа га баба не разуме…

 

АУТО КЛАЦ КЛАЦ

Љута је баба Ната, не упали јој свећу.

Кад се осмели после много времена да се врати у то село, варошицу већ, где је седам година била кућни љубимац, тајну им сваку знала, и где јој пијани комшија грешком наздрави на свадби бившег момка (Је`сам ја то нешто забрљо, питао два дана после кад се полуотрезнио, да млада није пресвисла, паметан сваки што жену мења, а име не мења), неке се ствари померише с места, те после сврати у сеоску цркву и попали свеће да не устају.

Брат бившег момка узе ауто садашњег момка, ни петсто метара нема, одмах ту, само да децу доведе од кеве…

Утрчаше деца а мали ће Јоца узбуђено (муштулук!), све ширећи рукице:

-Ауто…нема…брррр, одееее!

Где оде, мајку му, стаде! Орах га из баба Натине авлије задржа, насади се на бетонску ограду оном десном, сувозачевом страном, па клац, клац, провалија доле, све љуби орах, а орах маше гранама…а дупе му горе с пута у ваздуху.

Ништа. Оставио човек ауто под ручном, ту, на правом путу, утрчао у двориште по децу, два минута… Ауто кренуо, не, не право, лепо скренуо десно, прешао пут доле према бабином дворишту, насадио се на ограду и виси.

-Срећом да онај орах (ораховача доообра, а и баба Натине попарене обланде), срећом онај орах не посекосмо, заджа га гранама…ако не попусти од кошаве…

Вратисмо се у Београд аутобусом, са све „претовар“ у Пожаревцу…

 

П.С.

Три су га дана извлачили тракторима. Једва.

Продаде га брзо после тога, да га она флека на поправљеним сувозачевим вратима не потсећа на време кад су кућни љубимци одлазили од куће.

Да није био толико слаб, можда би био јачи, да је био јачи, можда не би отишла.

КЛАЦ.

images (9)

Advertisements

9 thoughts on “БИБИЛИ ПРИЧА

    1. Та кошава је одувала све што се дало одувати…сад су неке друге кошаве. А да је тужно, јесте, тужно је све што није смешно, а и што је смешно, тужно је како год окренеш. Такав нам кисмет (то није исто што и хороскоп).
      Отпоздрав, С!

      Liked by 2 people

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s