TUTUNO BLUZ

                                                                                                                                      sećanje na ’90

Malo pričam, malo plačem.

Seća li se neko  “Duvanskog puta”? Црна Гора, Черногорија, чернаја да  не может бит  негром…

Mene uhvati, pa ne pušta.

Nekad sam pušila More. Crni šešir, crveni karmin, dugi crni nokti, crvena kutija i  duga crna cigareta. More. E moja Zoko, govorio bi čika Branko usred leta ( i usred firme u kojoj sam dvadeset godina posle izgovorila  “zovite me Tehnološki višak” , ugasila svetlo i zaključala vrata), zimus si ispušila planinu, sad pušiš more…

I tako godinama.

Sad zavijam, malo u sebi  („bom zavijal ko volk, v prsah tu me žge”), malo cigarete. Crni imperator. I sećam se “Duvanskog puta”…  Odredište: Tuzi.

Sećanje na vetar

 

Baš me tuga obuzima

Kao onda u Tuzima,

Čas me nema 

Pa me ima

Nađem se u delovima

 

Batrga se i otima

Ovo malo u grudima

Nek raznose

Dok ga ima

Kao vetar u Tuzima

 

***

 

A onda naiđe pravi bluz.

Tutuno bluz

 

I

 

Zalutaše tutunoberačite

Sa tutun polja

Na tutun put

 

Drumovi pusti

Drumovi drumovi

Sviraju tutuno bluz

 

Propevaše i krajputaši

Psi lutalice –

Jedini rod

 

Drumovi pusti

Drumovi drumovi

Ljulja se Kokin Brod

 

II

 

Nađi belutak za svoj kutak

Sa mora stiže bura

Neka te ikona Sveti Nikola

Sačuva od pandura

 

Od reketaša i praznih flaša

Od straha da je tu pad

 

Drumovi pusti

Drumovi drumovi

Sviraju tutuno jad

 

III

 

Zapali druže

Živećeš kraće

Prestaće i ova mora

 

Tutuno čemero

Čemero nemero

Peva Černaja Gora

 

Tutuno bluz…