STRAH OD DOSADE

Večeras su nas napali Pundravci.

U našoj kuci postoje tri vrste tih dlakavih, čupavih, golim okom nevidljivih bubogmizavaca. Prvi napadaju kad dobiješ (to su pubertetski Pundravci), drugi kad je trebalo da dobiješ (menopauzasti iliti klimakterični), i treći kad ne dobiješ, poznatiji kao muško sredovečni , ili jednostavno muški Pundravci.

Sve u svemu, stvar je u dobijanju. Kad je davanje u pitanju, onda ne napadaju Pundravci. Tu su nadležni Drekavci. Drekavaca ima u svakoj kući, a naši Pundravci su samo naši.

Daj Bože!

Ne daj Bože! I

Daj sta daš.

To su Drekavci.

Ove poslednje ne voli niko, ali su uporni, otporni na spoljašnje uslove i nekako se nameću sami kad doteraš cara do duvara.

Daj Bože su lepi, nežni, romantični, a oni Ne daj Bože se šire u nepojmljivom rasponu. Ima ih totalno banalnih, smešnih, pa sve do onih od kojih se prosto diže kosa na glavi, i to sve u zavisnosti od toga koga i u kom dobu napadaju. Sazrevaju i oni,  i ti što sazru su najgori.

Ne treba ignorisati ni prve, ni druge, ni treće. Preterano ignorisanje onih Daj Bože dovodi do napada onih Daj sta daš. O Ne daj Bože neću ni da pričam. Njih konstantno treba izbacivati iz glave, tako je najsigurnije.

Doduše, ne treba previše tretirati ni one Daj Bože, postoji opasnost da opkole i da ti život prođe mimo njih.

Prođe pa prođe.

Dobro, prođe.

A kako?

Nije život goveče pa da ga držiš za rep da ne prođe, nije život goveče pa da ga teraš, ni da ga jašeš. Život se ne jaše. Život se živi. I troši. SADA.

Sve što je bilo dok je bilo, bilo je SADA. Sve što će biti, kad bude bilo, biće SADA.

 

E sada…

Šta da joj kažem?

Uči, sine SADA, mučila si se SADA, pomučićeš se i SADA, da ti bolje bude SADA. DA uživaš SADA.

Ili da kažem napući usne i uživaj SADA?

U koju se školu ide za starlete, zapita se neko.

J*beš  j*bačinu za koju niko ne zna, govorio je jedan moj drug vizionar. Pa SADA:

Javni su časovi, javni servisi, javni konkursi, javne licitacije, skupština je javna, WC-i su javni, svi hoce u javna preduzeća da se svaka j*bačina vidi, javni su drumovi, javni su umovi, javni su drugovi, javni su dugovi…pa zašto su zabranjene javne kuće? Zbog poreza na dodatu vrednost, zbog neizdavanja fiskalnih računa? Zbog j*bačine sigurno nisu, za to više nisu ni potrebne.

A njemu sta da kažem?

Zaboravi sve sto si naučio, džabe si se mučio (džabe ste krečili), upiši večernju školu za tajkuna. Ili ne, preskoči školu, idi odmah na gajbe, raznesi pet, šest dok jos možes. I volontiraj ako treba dok te ne prime kao pripravnika-tajkuna.

Sebi ne moram onda nista da kažem, prebrinula sam brigu. Biću i dalje Izdržavano lice, samo mnogo, mnogo, mnogo bolje izdržavano. Kad te izdržavaju starleta bez osnovne i tajkun bez večernje škole, onda si izdržavan na relaciji Sejšeli, Monaco, Dubai.

Uhvatili me Pundravci, ni destinacije da  sagledam! Na Ibicu sigurno neću, pa ne idem ja tamo da snimam spotove, da se samoizdržavam, ne…

Samoizdržavanje je sasvim, sasvim, sasvim druga kategorija. O tome ću drugi put.

 

Ide Nova godina. Neka. Nekome.

Nekome ide, nekome dođe. A meni dođe da me zaobiđe. Rešila sam da ne rešavam više.

Rešim svake da mi ta Nova bude moja, ona posebna, ona što se samo jednom rađa. Pa ja ću ovo, ja ću ono. Neću ja ništa. Dosta sam ja.

Ali šta ću?

 

Pukovniku i dalje nema tko da piše.

Nema veze. Nikada nije ni imalo.

Pukovnik će sebi da piše sam.

Svake Nove godine moj muž kupi sebi nešto novo. Kaže, valja se. Makar to bile gaće. Obično gaće. I uvek usere! Il’ su mu kratke, il’su mu tesne…Potceni čovek sebe. I baci. Prvo baci pare, a onda baci gaće. I svake godine mu kažem, čoveče, bolje čekaj Novu godinu bez gaća! Evo, dođe i to vreme.

Jednom sam mu čak i ja kupila, dok se moglo. Preterala. Veeeeeeelike! Sad možemo da ih nosimo zajedno (istovremeno, mislim)…Zanela se valjda, šta zna dete.

A dete, naše dete, odavno ne čeka Novu sa nama. Negde sa tri se osamostalila, videla s kim ima posla. Nema posla, sine! Ni za budale. Nego, gledaj šta ćeš…

Njoj gaće još uvek stižu iz inostranstva, poručimo i po tri broja veće, da se nađe kad je džabe, i teta Veca šalje pakete. Nekad je teta Veca slala haljinice, balske, ali od kad su balovi i zvanično ukinuti u našoj kući, zamolili smo je da više ne šalje. Mnogo, brate, materijala za balsku haljinu! Koliko minića tu može da se sašije, i obučen si kulturno. Definitivno se vraćam na miniće! Minimalizam u svemu…

Ja o Novoj godini, a nisam vam pričala o svinjokolju.

U jesen se kolju svinje, i deru se.

Mi ne deremo svinje. Mi deremo babu i dedu. Dođu nam o jeseni, pa udri! Stigne zimnica, stigne penzija, oni preplanuli, posle dužeg odmora spremni za nove radne pobede. O radosti! (Oda radosti)

Ali, mi kad deremo ne koljemo, mi deremo na živo i to tako suptilno da se koža obnavlja. Uz našu stručnost stečenu već godinama i uz pomoć države (dok skroz ne crkne), koža im se obnavlja jednom mesečno. Nekad je bilo, Boga mi, i dvaput. Nismo mi brate koljači, dereš dok ne crkne, mladi smo za to. Mi to suptilno.

A ovo naše dete džabe gleda, taj film neće da gleda. Koga li će ona da dere i da muze?

Muze su zaštitnice umetnosti. Umetnost, šta to beše?

Ide Nova godina. Preživesmo Pundravce i Drekavce. Sad samo da preživimo ove zabranjene petarde.

Što reče onaj Nišlija:

„’bem ti vešanje, za mal’da se udavim…“

 

I da se neko ne uvredi. U ovoj tužbalici svega ima, samo nas nema. Nismo kod kuće.

Srećna Nova godina!

Advertisements

11 thoughts on “STRAH OD DOSADE

    1. А бе, волим ја Нишлије, а волим и Дубаи, што јес, јес. Ће да погинем на овај WordPress 🙂 Је л олакшавајућа околност ако кажем да је ово стари текст и да се не важи ниш(та)…само Дрекавци и Пундравци?..

      Liked by 1 person

  1. Što li nisi doskitala u moj život ranije?
    Uramiću sve ovo i metnuti pored Svetog Nikole.
    Nek’ se i on malko nasmeši…..
    Sjajno, divno, očaravajuće… umal’ nisam pala sa stolice kol’ko sam se smejala… Kakav lud na brašno, pa ja sam oplakala sve što sam otoič pročitala.
    Veeeeliki, ogromnistički pozdrav od mene ❤ I ovo srce o'ma' metni na kub.

    Liked by 1 person

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

w

Повезивање са %s