БУЂЕЊЕ

Ја сам се успавала док су пролазиле

Дрвене двоколице

И видела сам неке друге градове славом овенчане

И прашином потом посуте белом

 

Ја сам се успавала док су лимене трубе долазиле

И видела сам у лишћу свелом

Трагове своје испред мене

У ваздуху од пене и у води од јаре

 

А oцеубице и паликуће злато су грабиле редом и крадом се

У победнике пресвлачиле

Окачену на ветру истину су развлачиле

Ко звери кидишући на трон

 

А Он, Он је стајао по страни као да брани

Све он ошто им од грамзивости да виде не беше дано

А свето, отето никад,  и нигде,  и ниоткога

Од  Њега дато, зато, зато

 

Зато сам спавала мирно док су дрвене двоколице

Пролазиле

И док су лимене трубе долазиле

 

Таласа зрело жито, златна се поља њишу,

И златна слова пишу да

Срб је узео срп и наковањ, и мех

 

Миришу божури с неба на хлеба,

На кишу свету, летњу, што спира отров и грех,

И ветар разноси шаш

 

Земљом се разлеже смех во вјеки вјеков наш

Advertisements

2 thoughts on “БУЂЕЊЕ

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s